Izgovori za lošu igru

[ivan]

Mislim da sam šampion bar u kukanju kad već nisam u igri. Moji omiljeni izgovori su: bio sam gladan / jeo sam pre igre, gume se stvrdle / gume su omekšale, slabo svetlo / blještalo je na sve strane, tezak reket / reket je suviše lagan, igrao sam tri meča zaredom / predugo se čekalo između mečeva, prevelika buka sa susednih stolova / atmosfera je bila kamerna, ...

Koji su vaši izgovori?

[filip]

Nakada sam i ja bio sampion za izgovore, pizdeo sam stalno, lomio rekete, ali otkako sve redje igram, uopste se ne nerviram. Nekako sam srecan kad odem sto imam priliku da igram i bez obzira na rezultate, uzivam. Mislim da su izgovori uglavnom vezani za nerealno ocenjivanje sebe i svoje igre. Gledam nekoga, mislim da nema pojma (jer ja naravno igram kao Waldner), onda pocnemo da igramo, covek koji nema pojma krene da dobija Waldnera, a to ne moze nikako i krece pizdjenje. Izgovori su mi nekada bili: slabo svetlo, odsjaj svetla na stolu, klize se podloga, zidovi i pod je beo pa se ne vidi loptica kad ode dalje od stola, nema mesta, dranje sa susednog stola, znoji mi se reket, mrezica nije zategnuta itd. Naravno da se ne mogu bas sve te okolnosti uvek posmatrati kao izgovori, nego su nekada neke od njih i realni cinioci losije igre. Ipak je taj stoni tenis sport sa mozda najvise finesa od svih pa zato i uslovi ipak treba da budu blizu idealnim koje je propisala stonoteniska federacija. Ne kazem da mora da bude bas tako, ali da ipak nema ogromnih odstupanja. Ono sto mi se kod Sparka nije svidjalo nije mali prostor (igrao sam i u manjim), vec to sto tamo nije bila prava stonoteniska atmosfera. Volim kad odem negde da igram da se iskljucim iz svega i ukljucim u stoni tenis. Uvek je bila preglasna tuc tuc muzika, u maloj sali ljudi ti usred poena i po tri puta zaredom prolaze pored tebe da odu na drugi sto itd. Ono sto i dalje ne mogu da podnesem kad odem bilo gde je dranje, ali zato sto takvo seljacko ponasanje ne tolerisem generalno, a pogotovo ne tamo gde sam otisao da se opustim. Nemam nista protiv kratkog izliva besa ili nervoze, ali ako to treba da traje 5-10 minuta, onda mi se stvarno ne igra vise. Ima nesto sto me posebno nervira i bas me zanima da li jos neko ima takvo iskustvo. Da igrate protiv nekoga, krene da ga kenja najstrasnije, a on se ponasa kao da je bas sve to gadjao tako kako je pogodio. Desavalo mi se da igram sa ljudima koji gadjaju paralelu, a pogode dijagonalu (i obrnuto), dugacke zarezane servise mi spustaju deset centi iza mreze i tako dalje, a na sledecem mecu ne mogu vola da pogode. Nemam nista protiv srece, nekada i mene prati, ali kad je to tako, svestan sam toga i tako se i ponasam.

[ivan]

uh, da, beo pod i beli zodovi pa ne vidim loptu, to oduvek bese jedan od mojih omiljenih izgovora
To zaista smeta, zato nikad nisam mogao da igram u stak-u na banjici u onoj vecoj sali.

[First]

Hmm, to nije dovoljno jak izgovor, ukoliko protivnik u steku ima naranzastu lopticu

[ivan]

Ti sto nose narandzaste lopte, uglavnom igraju s dve gume iste boje, pa je opet neregularno.

[First]

Uglavnom je tako...

[ivan]

nego priznavaj, cime pravdas poraz od 'losijeg' igraca...?

[First]

Uglavnom su razlozi sledeci: upravo sam jeo i prejeo sam se, muka mi je, nisam se dovoljno zagrejao, toplo mi je, mnogo je zagusljivo, lose osvetljenje, ide mi se u wc (velika nizda) i ako ovaj preko puta mene pocne da pogadja svinje i mrezice, pobedu pripisem sreci a ne njegovoj boljoj igri.... Za sada toliko, mada ima tu jos ponesto. Na reket se do sada nisam zalio, on radi kako mu ja kazem, tako da mogu samo na sebe da budem ljut...

[filip]

Ja sam juce u Sparku gubio, jer sam promasivao ciste zicere kao nezdrav. Mislim da sam promasio sigurno 30 sigurnih poena. Zbog serve dosta lako napravim zicer, ali realizacija, neprirodno losa...

[Znanje.je.bre.najvaznije.]

Znate kako se kaze-Rdjavom k**** i dlaka smeta